Prošli su Ol star i trejdovi, sad kreće ozbiljna košarka: Ko su glavni favoriti za NBA titulu?

Ol star vikend je završen i od ovog trenutka sezona ulazi u svoju ozbiljnu fazu. Narativ je uvek isti – sad kreće prava košarka. I realno, to važi samo za one koji idu po šampionski prsten. “Tankeri” ostaju “tankeri”. Sredina pokušava da preživi u plej-in zoni. Ali vrh – vrh počinje da se kristališe. Posle “trejd dedlajna” i pauze, 4 ekipe se izdvajaju kao najozbiljniji konkurenti: Detroit, Boston, Oklahoma i Denver.

Istok ima čime da odgovori

Na Istoku je najveće iznenađenje sezone bez dileme Detroit. Do Ol star pauze su igrali najstabilniju košarku u konferenciji i nisu tu slučajno sa pet pobeda više u odnosu na Boston. Njihov uspon nije plod jedne lude serije, već kontinuiteta: treća odbrana lige, drugi +/-, prvi u blokadama i krađama … Napad tokom većeg dela sezone i tranzicija koja kažnjava svaku izgubljenu loptu protivnika usred presing odbrane ih stavlja u top 10 napada lige.

Ono što je važno – Detroit nije paničio. Nisu išli po zvučno ime, nisu hteli da remete hemiju. Dodali su šut u vidu Hertera i osigurali dodatnu defanzivnu opciju sa klupe, ali su zadržali identitet.

Kritična tačka? Nemaju plej-of dokazivanje na najvišem nivou. Ligaška sezona i serija na četiri dobijene su dve različite igre. Ako im šut stane u polufinalu konferencije, moraće da pobeđuju rudarski. Tu će se videti koliko su stvarno spremni.

Druga priča Istoka je Boston. Boston je veći deo sezone odigrao bez punog kapaciteta, ali je ostao u vrhu zahvaljujući dubini i sistemu. “Dedlajn” potezi su bili pragmatični – nisu jurili spektakl, već balans. Jako i dokazano telo u reketu u vidu Nikole Vučevića i dodatnu širinu rotacije. Najvažnije pojačanje nije trejd, nego zdravlje.

Džejson Tejtum trenira i već je uključen u 5 na 5 rad kroz Dži ligu. Interno se veruje da bi povratak mogao doći ranije nego što je prvobitno projektovano. Ako se to desi do kraja regularne sezone i uhvati ritam, Boston momentalno skače u sam vrh favorita Istoka. Seltiksi su navukli drugo mesto do Ol stara i to bez prve zvezde i ozbiljnog centra.

Jedini realan problem ostaje – ofanzivna stagnacija u završnicama kada lopta predugo ostane u izolaciji. Ako to ne isprave, dubina neće biti dovoljna protiv disciplinovanog protivnika.

Na Zapadu je hijerarhija jasnija

Oklahoma Siti Tander je najkonzistentniji tim konferencije što i ne čudi jer su tako došli i do titule prošle godine. Iznenađujuće za mnoge sazreli su brže nego što se pretpostavljalo. Njihov identitet je brzina, defanzivni pritisak na perimetru i sposobnost da u par minuta lagano naprave seriju od +15. Ono što ih čini ozbiljnim konkurentom nije samo energija – već kontrola ritma. Ne igraju više energičnu košarku, sada igraju mudrije, pa prljava odbrana deluje čisto.

“Dedlajn” im nije bio dramatičan, ali su dodali poene u rukama u vidu Mekejna. Ako budu bili zdravi, Tanderi imaju legitiman argument za veliko finale.

A za kraj je tu Denver. Njih ne može niko izbaciti iz kruga favorita dok god je Nikola Jokić na parketu. Kontinuitet sistema, jasno definisane uloge i smirenost u završnicama su njihova najveća prednost. Nisu jurili trejdove iako se zbog silnih povreda to i očekivalo.

Denver zna kako se igra plej-of košarka. Tempo spuštaju kad treba, zatvaraju reket, napad ide kroz strpljenje (čitaj Nikole Jokića), a lepeza ofanzivnog potencijala kaže da su prvi napad lige. Njihov problem nije kvalitet – već “bolnica” u rosteru i eventualni pad energije ako budu morali da igraju tešku seriju već u drugoj rundi. Ali ako uđu zdravi i sa top 3 pozicijom, biće najneugodniji protivnik za bilo koga na Zapadu.