Nenad Stojaković je imenovan za novog trenera Partizana, a ove subote je na stadionu u Humskoj promovisan i po prvi put se obratio javnosti.
Njegovo postavljanje na mesto šefa stručnog štaba bilo je iznenađenje za sve. Prethodno je radio u Teleoptiku, filijali crno-belih, dok nikada nije samostalno vodio nijedan tim u najvišem rangu takmičenja.
– Drago mi je da sam ovde, izuzetna mi je čast i privilegija štpo sam ispred vas kao prvi trener Partizana. Moja trenutna uloga je takva. Nadam se da ću marljivim radom jednog dana ubediti vas da dođete zbog Nenada Stojakovića! Ciljevi su postavljani kroz generacije, prva generacije ’47 koja je osvojila prvu titulu Jugoslavije, zatim ’53 koja je samlela večitog rivala sa 7:1, od tada se nazivamo Parni valjak. Generacija ’55 – prva utakmica u Kupu šampiona, ’66 finale sa Real Madridom, prvi srpski klub koji je u novijoj istoriji ušao u Ligu šampiona…
– Lestvica koja je postavljena na najviši nivo. Negde, mogu da poredim sadašnji Partizan sa jednim mercedesom u garaži, pala je prašina na njega, retko izađe iz nje, ali pokaže performanse koje poseduje. Da pokažemo performans u kontinuitetu, koji će omugućiti mercedesu da kilometar po kilometar dođe do cilja – prvo je što je Stojaković poručio.
Veliki deo igrača je prošao kroz njegove ruke
S obzirom da je u Partizan do sada radio sa mladim igračima, dobar deo podmlađenog prvog tima je prošao kroz njegove ruke.
– Moja filizofija je jasna – kao pedagog da učim deecu da budu svoja. To je jedini način da potencijal ispune do samog kraja. Drago mi je da ima velika grupa igrača koja je trenutuno u prvom timu. To je fudbal, život, negde na kraju, ja osećam koliko tu prostora ima među decom da budu bolja, negde moram da ih ubedim da oni to mogu.
– Mislim da sam bio jasan, ovaj klub kao gromada, uspavani div, ne smemo da razmišljamo o drugom mestu. Trudiću se da tim malim pobedama, na dnevnom nivou, da napravimo takmičenje, koje će doneti te pobede, koje će kao posledicu imati neke rezultate. Opcija za Partizan nikada nije drugo mesto.
Nema šta, Stojaković je svakako dete crno-belih, gde je od najranijih igračkih dana.
– Ja sam od ’89 u klubu, sa manjim prekidima i negde sam početkom leta osetio sinergiju između igrača i navijača, zaista sam se radovao svakoj utakmici. Ono što je tužno, da ako, na primer uporedimo sa nadgrobnim spomenikom, datum rođenja je 14. novembar, postoji ta crtrtica, ali onaj drugi datum dođe, ranije ili kasnije. Da li je neko u pravu ili nije, ja ne mogu da odgovorim. Imam zadovoljstvo da nastavim rad gde je započeo Blagojević, postoji kontinuitet zahteva i principe koji će nam pomoći da budemo bolji.
Priča o Lebronu Džejmsu
U petak je odradio prvi trening s timom, na kome je bilo samo 12 igrača zbog reprezentativnih obaveza ostalih. Poruka za navijače je citat iz njihove pesme – Napadaj, napadaj, Partizane, napadaj.
Dotakao se i anegdote o Lebronu Džejmsu koja mu je poslužila za priču o pritisku.
– Kad je reč o pritisku – ne razmišljam, mogu anegdotu da ispričam o Lebronu i njegovom ocu. Bilo je pola 12 i Lebron je izgubio utakmicu, zove oca kako si to igrao, on mu kaže pritisak “ćale”, ne mogu da se nosim sa njim. On je u Vašingotnu trebalo da vozi nazad, rekao mu je da ga čeka kod kuće. On poštuje oca, dolazi ispred kuće, on kaže uđi sedi, dolaze do mesta, parkiraju se i gase svetla. Posle nekih 20 minuta, izlazi čovek iz šatora, i žena sa dvoje deace, on mu kaže, pritisak – ovo je pritisak, kad ne možeš deci da obezbediš ono što moraš da obezbediš. Pritisak imaju ljudi koji ne veruju u sebe, koji imaju strah od budućnost, živim na jednodbnevne rate, živim od danas za sutra na ovom poslu. Pritisak apsolutno ne postoji.
S obzirom na mladost ekipe poručuje da talenat i kvalitet nisu sporni.
– Kao što sam pričao za mercedes, jako je važan kontinuitet. Dečaci imaju kvalitet, ali ne u kontinuitetu, to je prvi i poslednji minut, moraš da se dokazuješ i da budeš oran. Čim staneš neko te pretekne. Moja poruka – kvalitet postoji, svakodnevnim radom i dokazivanjem mogu da ostvare sovj potencijal.
– Ponosan sam (na bivše učenike), ali to je ogroman prostor koji oni moraju da popune u svakom aspektu. Jako su mladi i praktično ne znaju gde je granica. Imamo sreće da su neki igrači otišli u “A” reprezentaciju i mlađe selekcije, da vide neke utakmice sa nekim ljudima koji su sposobniji, brži i agresivniji. Oni što pokazuju je zadovoljavajuće, ali ima još prostora za napredak.
Komentari (0)
Fudbal 
