Fudbaleri Partizana zatvorili su 2025. godinu porazom. U Loznici je IMT bio minimalno bolji (0:1), dovoljno da još jedna sezona prođe bez pehara. Ipak, u toj naizgled kontradiktornoj slici – nezadovoljstvo porazom na kraju godine, ali zadovoljstvo što su ponovo jesenji šampion – crno-beli ulaze u 2026. kao lideri Superlige.
Pitanje je, naravno, staro i uporno se ponavlja: može li Partizan konačno da prekine niz Crvene zvezde i jesenju titulu pretvori u onu koja u Humskoj predugo izmiče, šampionsku?
Godina na izmaku bila je za Partizan godina nade, ali i prilagođavanja. Promene u klupskoj strukturi povukle su za sobom i promene u načinu razmišljanja, pa je mlad tim, sastavljen više od potencijala nego od gotovih rešenja, doneo novu energiju. Ona se najpre videla u Evropi, a zatim i kroz rezultate u domaćem prvenstvu.
Kup Srbije, međutim, brzo je iščezao kao opcija – prerano i nedopustivo, već u prvom kolu protiv drugoligaša Mačve. Time je prvenstvo ostalo jedini pravi cilj, ali i jedina obaveza.
Upravo je u toj završnici polusezone fokus popustio. Umesto obećavajućih “plus četiri”, Partizan je na zimu otišao sa tek jednim bodom prednosti u odnosu na Zvezdu. Sada je imperativ da se crno-belima ne ponove neke pređašnje prolećne polusezone.
Jesenji šampion kao u zimu 2023/24, da li će biti i ishod?
Poslednja dva puta kada je Partizan bio jesenji prvak, sezona se završavala bez trofeja. U sezoni 2023/24, razlika je takođe iznosila jedan bod. Tada su tri prolećna kiksa bila dovoljna da se ravnoteža naglo poremeti – do plej-ofa je zaostatak već iznosio sedam bodova.
Usledio je pad iz kog nije bilo povratka. Igor Duljaj je napustio poziciju, nasledio ga je Albert Nađ, a Partizan je sezonu završio sa poražavajućih “minus 18”.
Da se takav rasplet ne bi ponovio, početak proleća moraće da bude drugačiji. Tri prve utakmice (protiv Radničkog iz Niša, Radnika i Spartaka) nameću se kao obaveza, jer posle njih sledi derbi na stadionu “Rajko Mitić”. Ulazak u derbi sa prve ili druge pozicije je značajna razlika.
Stanojeviću ni “plus pet” nije bilo dovoljno
Slična priča viđena je i dve godine ranije. Početkom 2022. godine Partizan je ušao u nastavak sezone sa pet bodova prednosti, zahvaljujući izuzetnoj jeseni pod vođstvom Aleksandra Stanojevića.
Pobede su se ređale, samo jedan nerešen rezultat za jesen bio je neretko viđen ritam, ali ni to nije bilo dovoljno.
Ubrzo je prvi prolećni derbi pripao Zvezdi, kiksevi protiv Napretka i Čukaričkog su ne samo istopili zalihu, već je pretvorili u zaostatak od dva boda. Taj minus ostao je nepromenjen do kraja, pa je Partizan, uprkos 98 osvojenih bodova, sezonu završio bez ičega.
Partizan priželjkuje sve kao 2015.
Poslednji put kada je Partizan uspeo da jesenju titulu potvrdi i na kraju sezone bilo je 2015. godine. Tada su na klupi sedeli Marko Nikolić, a potom i Zoran Milinković, u prvenstvu koje je trajalo kraće, sa iskusnijim timom i rivalom koji je bio u sasvim drugačijoj fazi razvoja.
Partizan je u to proleće ušao sa šest bodova prednosti i ostao neporažen. Ni tada nije bilo mirno. Nikolić je otišao posle remija sa Čukaričkim, kada se prednost svela na dva boda, ali je ekipa izdržala do kraja.
Pred ovim, znatno mlađim Partizanom u 2026. stoji 17 utakmica, uključujući i dva derbija. Zvezda će, s druge strane, balansirati i obaveze u Evropi. Obe ekipe pokazale su ranjivost, ali kako sezona bude odmicala, ulozi će rasti. U proteklih nekoliko pokušaja, crno-beli su baš tada posustajali.
U Humskoj dobro znaju: jesenja titula lepo izgleda na tabeli, ali sama po sebi ne znači ništa.
Fudbal 
