Siner proživljava “pakao” kod Italijana: “Janiče, da li pevaš svoju himnu?”

Trijumf na Mastersu u Monte Karlu i povratak na vrh ATP liste trebalo je da budu trenutak čistog slavlja za Janika Sinera. Ipak, umesto bezuslovne euforije, mladi Italijan već duže vreme vodi i jednu mnogo težu bitku – onu sa sopstvenom javnošću.

Pobeda nad Karlosom Alkarazom u finalu (7:6, 6:4) donela mu je titulu i prvo mesto na svetu, ali je ceremonija dodele trofeja otvorila staru ranu. Dok je svirala italijanska himna, Siner je pevao, ali je pitanje na konferenciji za medije – “da li si pevao himnu?“ – zvučalo kao mnogo više od obične znatiželje.

Vidno zatečen, Siner je zastao, grickao nokte i uz dubok uzdah odgovorio:

– Da, pevao sam. Obično se peva, zar ne?

U tom trenutku postalo je jasno da tema nije himna – već sumnja u njegov patriotizam.

Za razliku od Novaka Đokovića, koji je i u trenucima kritika u Srbiji retko dovođen u pitanje kao simbol nacije, Siner u Italiji prolazi kroz znatno oštriji tretman.

Glavni razlog leži u njegovom izostanku iz reprezentacije u Dejvis kupu, što mu deo javnosti nikada nije oprostio. U zemlji koja tenis poslednjih godina doživljava kao nacionalni projekat, takva odluka protumačena je kao izdaja.

Od tada, svaki njegov potez – pa čak i pevanje himne – postaje predmet analize, sumnje i često neprijatnih pitanja.

Novinar je ubrzo pokušao da ublaži situaciju i preformuliše pitanje, a Siner je tada delovao opuštenije i uz osmeh odgovorio:

– Srećan sam. Uvek sam govorio da je prelepa stvar biti Italijan. To ne možeš da biraš – moraš da imaš sreću. Osećam veliku podršku i ponos što mogu da predstavljam svoju zemlju.

Reči su bile iskrene, ali utisak ostaje – poverenje između Sinera i dela italijanske javnosti još nije potpuno obnovljeno.

Paradoksalno, dok dominira svetskim tenisom i osvaja najveće titule, Siner kod kuće vodi borbu koja nema veze sa forhendom ili servisom.