Topić prvi put pričao o svemu: Borba s rakom, treninzi tokom hemoterapija i ostvarenje NBA sna

Nikola Topić je noćas jedna od glavnih NBA priča. Jedan od najtalentovanijih mladih igrača u ligi odigrao je drugi meč u svojoj NBA karijeri i pokazao kakav je potencijal, zbog čega je dobio i ovacije navijača Oklahome.

Posle svega što je proživeo i preživeo u prethodne dve godine, te pobede nad kancerom testisa koji ga je zadesio pred početak sezone, pokazalo je od kakvog mentalnog sklopa i karaktera je sastavljen.

Sada je prvi put stao pred novinare i govorio o svemu tome. Odabran je da baš on bude jedan od igrača Tandera na konferenciji posle pobede nad Bruklinom, kojoj je doprineo sa 9 poena, 3 skoka, 2 asistencije.

Prilagođavanje na NBA, debi i ovacije

Očekivano mnogo pizanja su imali za njega. Prvo je bilo kakav je osećaj zaigrati u NBA, a pogotovo biti jedan od ključnih faktora u pobedi na drugom meču?

– U početku je bilo prilično čudno. Polako ponovo hvatam osećaj za igru. Bila sam van terena neko vreme i bilo je baš neobično vratiti se. Uhvatio sam sebe kako radim neke stvari koje ranije nikad nisam radio. Bilo je prilično teško da se prilagodim na to, ali svaka utakmica je bila sve bolja. Prva u Dži ligi, druga je bila bolja. Prva ovde je bila okej, druga bolja. Mislim da će biti samo još bolje.

Na debiju protiv Milvokija si dobio ovacije i odmah upisao asistenciju? Kako si se osećao tada?

– To je bio neverovatan trenutak. Pamtiću ga do kraja života zahvaljujući navijačima. Sigurno ću ga pamtiti zauvek. Bilo je sjajno. A ta asistencija… krenuo sam u prodor, mislim da je Bobi Portis bio na meni, pa sam jednostavno pročitao situaciju. Kao i uvek, pokušavam da donosim prave odluke i čitam odbranu. Džeger je bio otvoren, dodao sam mu loptu i, srećom, pogodio je i to je bilo to.

Bio si noćas na terenu kad je napravljena razlika, kako je funkcionisao tim u tim trenucima i šta je bio ključ?

– Mislim da smo igrali jako dobru odbranu. Skakali smo dobro, što nam je omogućilo tranziciju, u kojoj smo bili sjajni. Onda smo dolazili do dobrih šuteva, delili loptu. Bilo je prilično jednostavno. Kada pomeramo loptu, ulazimo u reket, skačemo i trčimo, sa ovim momcima je stvarno lako igrati.

Borba s rakom, podrška, treniranje tokom hemoterapija

Koliko ti je značila podrška saigrača i cele organizacije tokom ovog dvogodišnjeg procesa?

– Mnogo, naravno. Moram da zahvalim celoj organizaciji Tandera, od igrača, preko stručnog štaba, medicinskog tima do uprave. Svi su bili ogromna podrška tokom celog procesa. I naravno navijači. Na tome ću im biti zahvalan do kraja života. Pamtiću to zauvek i pokušaću da im se odužim na terenu.

Pomenuo si tokom Letnje lige da si mnogo naučio o sebi dok si se oporavljao od povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Šta si naučila o sebi kroz ovaj poslednji proces?

– Mislim da sam ponovo mnogo naučio o sebi. Situacija je bila prilično neobična, pa naučiš mnogo o svom telu, o tome kako reaguje na različite stvari. Bilo je ohrabrujuće to videti i veoma sam zahvalan što sada stojim ovde i razgovaram sa vama. Rekao bih da je to najvažnije.

Možeš li da govoriš o “nevidljivom radu” koji si ulagao da ostaneš spreman za teren, dok si istovremeno prolazio kroz hemoterapije i sve to?

– Trudio sam se da budem što spremniji. Trenirao sam koliko god sam mogao, jer sam se tako osećao bolje, to je bio jedini razlog. Postoje i studije koje pokazuju da treniranje tokom tih terapija može da pomogne, i meni je sigurno pomoglo.

Skrivanje emocija je moja snaga

Tek ti je druga utakmica, ali delovao si veoma samouvereno. Da li si se osećao toliko samouvereno kako si izgledao?

– Ne. Bio sam nervozan. To mi je, izgleda, jedna od jačih strana, da sakrijem emocije. Bio sam prilično nervozan, ali sam delovao samouvereno.

Koja je najteža stvar? Praktično nisi igrao nekoliko godina, a ovo ti je druga NBA utakmica. Šta je najveća prepreka?

– Rekao bih fizička igra. Mnogo je drugačije u odnosu na evropsku košarku i Letnju ligu u kojoj sam igrao. Mislim da je to najveća stvar na koju ću morati da se prilagodim – zaključio je Nikola Topić.