Srpska košarka opet stoji na raskrsnici. Poraz od Finske nije samo jedan izgubljen meč – to je alarm, signal da je reprezentacija pod Svetislavom Pešićem došla do svog limita. Četiri godine kontinuiteta, jasnog sistema i dve medalje koje su vratile veru u „orlove“ – sve to stoji. Ali isto tako stoji i činjenica da Srbija ponovo nije probila dvodecenijsku barijeru ka evropskom i svetskom tronu.
I zato pitanje visi u vazduhu – da li je vreme za promene? Ako jeste, onda moramo da reagujemo odmah. Ne zbog Finske, već zbog realnosti: Pešić ulazi u 77. godinu života i jasno je da više nije taj čovek koji može da povede generaciju na sledeći korak. Ugovor mu svakako ističe posle Evropskog prvenstva, a opcija nastavka saradnje zvuči kao nostalgija, a ne kao plan.
SOCCERBET KVOTE: EVROBASKET 2025
Srbija je imala kontinuitet, imala medalje, imala temelje. Ali plafon ostaje isti – pukli smo pod pritiskom, baš kao i generacije pre. I baš zato naredni potez mora da bude hladne glave, ali i hrabar. Jer, 2026. godina je prva bez velikog takmičenja, a sledeće veliko iskušenje čeka nas tek u Kataru 2027. Ako postoji savršen trenutak za reset – to je sada.
Ko bi mogao da povede „orlove“ u novu eru? Najviše se priča o Saši Obradoviću – treneru sa energijom, jasnim idejama i iskustvom na najvišem nivou. Ime koje je dugo čekalo šansu da sedne na klupu reprezentacije. Tu je i stari znalac Saša Đorđević – dokazano ime koje zna kako se osvajaju medalje i ima autoritet da raspali strast kod igrača. A iz prikrajka vreba i nova generacija: Dušan Alimpijević, momak koji već godinama gradi ozbiljnu karijeru u Evropi i mogao bi da donese svežu krv i hrabrost.
Kako god bilo, Pešiću treba skinuti kapu. Dao je ono što je mogao, vratio nas na mapu, podsetio da Srbija i dalje diše za košarku. Ali baš zato što mu duguje zahvalnost, ova reprezentacija mora i da zna kada da kaže: „Dosta je.“ Jer nacionalni tim ne sme da živi od sećanja na Manilu i Pariz – Srbija mora da gleda napred.
Košarka 
