Održana komemoracija Dušku Vujoševiću: Žoc, Sale, Novica, Žofri, Danilović, Krstić – “Malo je onih koji su više dali klubu, nego on njima”

Legendarni Duško Vujošević danas će biti ispraćen na večni počinak. U utorak prepodne je u Skupštini grada Beograda održana komemoracija jednom od najboljih košarkaških trenera Srbije, regiona i Evrope.

Stručnjak, koji je radom i uspesima postao ikona i simbol Partizana, preminuo je 8. aprila u 68. godini.

Na odavanju pošte se okupio veliki broj, pre svega igrača i trenera, koji su proistekli “ispod njegove ruke”. A stvorio ih je mnogo, i to onih vrhunskih. Zatim i brojne druge kolege, rivali i ličnosti iz sveta košarke.

Bili su tu članovi nekih od legendarnih generacija Partizana koje je vodio. Počevši od one prve koju je odveo na fajnal-for Kupa evropskih šampiona: Saša Đorđević, Željko Obradović, Predrag Danilović, Žarko Paspalj…

Zatim su tu bili predstavnici generacije koju je 2010. takođe odveo na fajnal-for: Žofri Lovernj i Dušan Kecman. Zajedno sa njima su bili Saša Pavlović, Milenko Tepić, Novica Veličković, trenutni kapiten Partizana Vanja Marinković, te Mića Berić, Dejan Tomašević, Nenad Krstić…

Krstić: Ostao je veran ideji da se prave vrednosti grade dugoročno

– Danas se opraštamo od čoveka koji ima posebno mesto u istoriji srpske košarke. Duletov doprinos se pre svega ogleda u ljudima i sistemu koje je stvarao. Kroz njegov rad prošle su generacije mladih košarkaša, od pionira do seniora, i stvorio je mnoge reprezentativce naše zemlje. Prepoznavao je potencijal i umeo taj potencijal da izbrusi. Ostao je veran ideji da se prave vrednosti grade dugoročno. Gradio je timove koji su imali odgovornost prema dresu koji nose. Njegovo nasleđe je u svim ljudima koji danas predstavljaju srpsku košarku i nose deo onoga što ih je učio.

– Naš prvi susret na Zlatiboru, ja željan dokazivanja, na samom početku… Tri minuta pre kraja poslednje utakmice, doživeo sam tešku povredu ruke. Nastavio sam da igram ne znajući koliko je teška povreda. Sutradan, na povratku za Beograd me je pozvao da sednem pored njega i pitao: ‘Da si znao da ti je ruka slomljena, da li bi nastavio da igraš?’ Odgovorio sam: ‘Bih’. Pogledao me je, blago se nasmejao, pomilovao po glavi i rekao: ‘Hajde nazad’. On je od igrača pravio ljude, verovao je da se granice pomeraju samo kad daš više od onoga što misliš na njemu. Hvala mu na vrednostima koje ostaju – rekao je Nenad Krstić u ime KSS-a.

Od kolega trenera su došli Vlade Đurović, Luka Pavićević, Moka Slavnić, pomenuti Željko Obradović…

Mijailović: Čovek stava i karaktera, koji nikad nije birao lakši put

Delegaciju Partizana je predvodio predsednik kluba Ostoja Mijailović. Iz fudbalskog kluba je došao predsednik Rasim Ljajić, a došao je i ministar sporta Zoran Gajić.

– Teško mi je danas da govorim. Teško je pronaći reči kada se opraštamo od čoveka koji nam je svima mnogo značio, a meni lično toliko puta bio oslonac, podrška i glas razuma. Nije bio samo veliki trener, to svi znamo, istorija će govoriti o onome što je dao košarci. Bio je čovek stava, čovek karaktera i čovek koji nikada nije birao lakši put: uvek je govorio istinu, čak i onda kada je ta istina sve nas bolela. Imao sam sreću i čast da ga poznajem, da čujem njegov savet kada je najteže. Bilo je trenutaka kada su njegove reči bile i više od saveta, bile su snaga da se izdrži i nastavi dalje, da se veruje. Kada su pritisci bili najveći, Dule je bio tu i to nikad neću zaboraviti. Duletova ljubav prema Partizanu bila je životna posvećenost, bila je deo njegovog identiteta i deo njegove duše. On je nas naučio da Partizan nije samo košarka, već karakter, borba, dostojanstvo i vera da se nikada ne odustaje. Danas ne odlazi samo trener, ne samo legenda, već čovek koji je oblikovao generacije i ostavio trag u svakome ko ga je poznavao – rekao je u svom govoru Ostoja Mijailović.

“Po nacionalnosti Partizanovac – Oluja dobrote”

S obzirom da je bio svestrana ličnost i veliki poklonik umetnosti, pre svega književnosti, slikarstva i pozorišta, te je bio prijatelj sa mnogim ljudima iz tih branši i oni su došli da odaju poslednju poštu. Došli su Vida Ognjenović, Peca Popović, Sinan Gudžević…

– O smrti kažemo da sve znamo, ali nas iznenadi uvek. Vidimo već sedam dana kako pripadnici nacije Partizanovaca žale Duška Vujoševića. Duško je više puta izjavio da je on po nacionalnosti – Partizanovac. Odata mu je počast, njemu koji im je priredio više radosti nego svi treneri pre i posle njega.Uglavnom je klub pomagao treneru, ali malo je onih koji su dali klubu više nego on njima – deo je govora pesnika Sinana Gudževića.

– Opraštamo se od čoveka okeanske čovečnosti i nežnog srca. U njemu je svaki prijateljski bol mogao naći utehu. Njegovo prijateljstvo bio nam je zaklon od svakog zla. Pred njim smo osećali krivicu i za najmanje odstupanje od časnog, čovečnog i istinitog. To su bila uporišta njegove jedinstvene ličnosti, on nas je primerom opominjao da je biti čovek ozbiljna obaveza. Zvala sam ga – oluja dobrote. Kad bismo hodali s njim, stizali smo s njim jači. Ne poznajem čoveka koji bi toplije zagrlio i pažljivije saslušao, koji bi se brže bacao u vrtlog da pomogne – rekla je književnica i pozorišna rediteljka Vida Ognjenović.

– Sanjao je kao dete, mislio kao naučnik, analizirao kao psiholog, radio kao tehnolog, voleo kao pesnik i odlučivao kao časni sudija. Time je zauvek osvojio svoju autentičnost. Načitan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener – rekao je Peca Popović.

Iz sveta politike su tu bili Ivica Dačić, Branko Ružić i Boris Tadić.

Vujošević će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.