Kriza u FK Partizan dobija novu, ozbiljniju dimenziju – sukob unutar “porodice” sada je i zvanično izbio na površinu. Nakon perioda prividnog jedinstva od dolaska nove uprave, prvi ozbiljan udarac stigao je iz sopstvenih redova – JSD Partizan otvoreno je kritikovao Fudbalski klub.
FK Partizan ponovo se našao pred UEFA monitoringom i, po ustaljenom obrascu, traži pomoć kako bi premostio finansijske poteškoće. Međutim, ovog puta odgovor iz JSD-a bio je daleko oštriji nego ranije, što jasno ukazuje da “porodična harmonija” više ne postoji.
U saopštenju JSD Partizan direktno je ukazano na višegodišnju praksu rukovodstva FK Partizan da se “sete” matičnog društva samo kada je najteže – pred monitoring i u trenucima kada je neophodna finansijska injekcija.
– Povodom navoda o navodnim opstrukcijama od strane JSD Partizan, dužni smo da jasno istaknemo sledeće:
Rukovodstvo FK Partizan, nažalost, seti se postojanja JSD Partizan gotovo isključivo uoči monitoringa, i to iz godine u godinu. Podsećamo da smo prošle godine, usled dugovanja FK Partizan u iznosu od oko 20 miliona evra, bili prinuđeni da stavimo hipoteku na stadion kako bismo pomogli naš klub da prodje monitoring. Danas se ponovo suočavamo sa odredjenom situacijom.
“Niste se pojavili na Skupštni, a hoćete da ugrozite ceo sistem”
Još oštrija poruka odnosi se na odnos čelnika fudbalskog kluba prema samom društvu – iz JSD-a tvrde da se predstavnici FK Partizan nisu ni pojavili na Skupštini, iako očekuju podršku koja može ugroziti imovinu celog sistema.
– Takođe, ističemo da se predstavnici FK Partizan nisu udostojili da prisustvuju Skupštini JSD Partizan i iznesu svoje stavove i planove, ali istovremeno očekuju podršku koja bi mogla dovesti u pitanje imovinu celog društva.
Poruka je nedvosmislena – više nema bezuslovne pomoći.
– Odluka Skupštine JSD Partizan doneta je jednoglasno i jasno – mora se prestati sa daljim zaduživanjem i praksom guranja problema pod tepih. Odgovornost rukovodstva FK Partizan je da u prioritete stavi izmirivanje osnovnih obaveza, uključujući režijske troškove koje sam klub generiše.
Verujemo da će rukovodstvo FK Partizan pronaći održivo i realno rešenje za svoje probleme, u interesu stabilnosti kluba i zadovoljstva naših navijača, koji zaslužuju dobre sportske rezultate i odgovorno upravljanje – stoji u saopštenju JSD Partizan, kojim presedava Željko Tanasković.
Sve to jasno pokazuje da kriza u Partizanu više nije samo pitanje rezultata i novca, već dubokog razdora unutar sistema koji je godinama funkcionisao kao jedinstvena celina.
Kome sve Partizan duguje?
Ukupan dug prema klubovima od kojih je Partizan kupovao igrače iznosi 605.000 evra. Najveći deo tog kolača, više od polovine, odnosi se na transfer Žoaa Grimalda iz peruanskog Sporting Kristala. Paradoks situacije je u tome što je Grimaldo u međuvremenu već prodat praškoj Sparta Prag za milionski iznos, ali dug prema njegovom matičnom klubu i dalje opterećuje crno-bele.
Pored Peruanaca, isplatu čekaju i domaći i američki klubovi. Jedinstvo Ub potražuje 122.000 evra na osnovu dva ugovora vezana za transfer Ibrahima Zubairua, dok Minesota traži preostalih 26.000 evra za Kervina Arijagu.
Najveći izazov za upravu trenutno predstavlja dug prema mladom reprezentativcu Mihajlu Iliću – njegov agent potražuje 399.000 evra i, za razliku od ranijih slučajeva poput Strahinje Pavlovića ili Svetozara Markovića, nema naznaka da će doći do dogovora o reprogramu.
Kada je reč o struci, bivši treneri takođe čekaju isplatu: Igor Duljaj potražuje 181.000 evra, dok Miroslav Đukić čeka 25.000 evra. Iako treneri ne blokiraju klub radikalno, njihova potraživanja ulaze u ukupnu sumu koju UEFA pažljivo posmatra.
Fudbal 
