Vujošević o odlasku Obradovića: Borio se, ali više nije mogao da kontroliše svlačionicu Partizana

Prošlo je više od mesec dana od odlaska Željka Obradovića iz Partizana, ali ta tema i dalje ne prestaje da zaokuplja javnost.

O čitavoj situaciji oglasio se i Duško Vujošević, legendarni stručnjak crno-belih i jedna od najvažnijih figura u istoriji kluba. On je detaljno govorio o okolnostima koje su dovele od Obradovićevog odlaska.

– Mislio sam kao i većina, sezona nije išla dobro. Pokazalo se da grupa ljudi, koja je praktično stvarana dve godine, osnov ovog tima, kupovani su i na taj način uklapani u ekipu. Pokazali su nedovoljnu spremnost za žrtvovanje, entuzijazam i ljubav prema klubu. Sve to nije dobro funkcionisalo – počeo je Obradović u razgovoru za “Sportklub”.

– Željko sa tolikim autoritetom, više nije mogao da podnese sve to od spoznaje da ne kontroliše svlačionicu. A time da ne može da dođe do tih igrača u ključnim momentima, da ne rade na terenu ono što je tražio, verovatno i na treningu, kao i u preostala 24 sata kada je u pitanju način života. Borio se dugo, nisu bili dobri rezultati, a on je sve to teže i teže podnosio i, na kraju dao ostavku. Očekivao sam da bude do kraja sezone, ali se na određenim mečevima videlo da ima i zdravstvene probleme, da to vrlo teško podnosi. Ali, kada je usledila vest koja je negde trebalo da bude očekivana, toliko je bila i kao grom iz vedra neba, apriori je smatrano da bi on trebalo da ostane do kraja i proba da se izbori sa situacijom – navodi Vujošević.

Vujošević: Ne smeju stranci da nose svlačionicu

On se posebno osvrnuo na strukturu ekipe i odnos domaćih i stranih igrača.

– Imam iskustvo. Pa, gro tima u selekciji moraju da budu domaći igrači, oni koji su vezani i emotivno, ne samo poslovno za klub. Ne sme da se dozvoli da svlačionicu nose stranci, odnosno američki igrači. Oni su veoma dobri košarkaši, prošli velike sportske škole u zemlji gde je utemeljena kultura košarke.. Ali, to su akteri koji najčešće nemaju emociju prema klubu. Oni su tu pristigli da profesionalno rade posao, za novac. I najčešće ga rade profesionalno, ali to nije dovoljno u sportu. Potrebno je da imaš emociju, strast prema igri, klubu, publici… Pokazalo se, da najveći deo tima ne može da bude sastavljen od stranih igrača. Tu su trebalo da budu Balša Koprivica, Vladimir Lučić i još neki igrači, koje je Partizan pokušavao da vrati, negde u odnosu 50/50 odsto. Nije matematika, ali je bila mogućnost da oni romantizuju, oboje svlačionicu, odnos prema treningu, životu. A da ne pričam o utakmicama, prepoznavanju večitog derbija, koliko je to važnije nego kada se igra protiv nekog drugog kluba.

Vujošević nije krio ni razočaranje scenama sa tribina tokom poslednjih utakmica Partizana.

– Da se zviždi svojim igračima, navija protiv svog tima, to je nešto… Sasvim je u redu da se protestuje, traži odgovornost ljudi iz kluba što je došlo do situacije da je Obradović procenio da bi trebalo da ide. Ali, posle toga, one gramatičke igre da li je dao neopozivu ostavku kako je već PR kluba formulisao u dogovoru sa njim ili konačnu, pa da li je bila zapeta ili nije, to već prelazi u nešto drugo. Očigledno da su neki ljudi, čiji je interes puno bio ugrožen, a bili naslonjeni na Željka i njegovo prisustvo na raznorazne načine, učestvovali u kreiranju atmosfere, koju je bilo lako stvoriti jer je postojala emocija prema njemu i pre toga. Ta emocija je iskorišćena da dolazi do tih protesta. Pa i da Partizanovi navijači izgube sve one simbole vernosti i ono što ih je činilo najboljima na svetu. I to traje još i dan danas, to nije više onaj isti klub koji je bio ranije. Tako da mene to, sa strane košarke, koja mi je još u životu jako važna, boli – poručio je Vujošević.