Srbija izbegla još jednu bruku: Stanković kao tata pre 27 godina, o igri ne zaslužuju da se piše

Fudbaleri Srbije su pobedom nad Letonijom 2:1 završili kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. na kome neće ni učestvovati. Uspeli su da preokrenu rezultat u drugom poluvremenu golovima dva Aleksandra, Kataija i Stankovića, i tako spreče još jednu bruku.

Novi selektor Veljko Paunović je došao, ali nije to donelo neke promene u igri našeg tima. Ako su neki videli neke pomake pre tri dana protiv Engleske, danas su mogli da vide “staru” igru, pogotovo u prvom poluvremenu.

Rajković sprečio 0:2

Deluje na momente da našoj selekciji i igračima ne bi pomogli ni Gvardiola, Klop, Ćabi Alonso i Dešan zajedno. Čak smo se i zapitali da li uopšte zaslužuju da se napiše nešto više od par redova faktografskih podataka.

Letonci su nam dali gol prvi put kad su prešli centar. Bilo je to u 12. minutu kad niko u našoj odbrani nije znao gde se nalazi, a Gutkevičijus lako iz peterca savladao Rajkovića.

Od srpske reprezentacije smo videli jednu šansu Jovića u 2. minutu i jednu situaciju koja je delovala opasno, zbog velike gužve u petercu Letonije, u kojoj se ništa zapravo konkretno nije desilo. Na kraju, Rajković je sa dve vanserijske odbrane sprečio da na semaforu piše 0:2 na poluvremenu.

Igra Srbije je, najblaže rečeno, bila bezidejna, sa kruženjem. Kao da smo više želeli da iznudimo kornere pa da iz njih damo gol, jer se to verovatno i radilo na treninzima. U suštini čemer i jad, na šta smo već i navikli.

Rezervisti preokrenuli, Stanković kao otac 1998.

Odmah na poluvremenu je Paunović izvršio tri izmene. Ubacio je Kataija umesto Radonjića, Stankovića umesto Lukića i desnog beka Mimovića umesto Pavlovića, pa je Eraković mogao na primarnu poziciju štopera.

Upravo su mu rezervisti i doneli preokret. Katai je sa 34. pune godine postigao prvi gol u dresu nacionalnog tima. Asistirao mu je Andrija Živković koji je to isto učinio 11 minuta kasnije kad je centrirao na glavu Aleksandru Stankoviću za takođe prvenac u dresu Srbije.

Eto prilike i za malu zanimljivost, i njegov otac Dejan Stanković, je svoj prvi gol za reprezentaciju postigao glavom. Bilo je to u aprilu 1998. u prijateljskom meču protiv Južne Koreje i, interesantno, takođe tada je napravljen preokret u drugom poluvremenu.

Zaličila je na nešto igra srpskih reprezentativaca u tih drugih 45 minuta. Zaigralo se brže, sa jasnijom idejom, kako napasti, gde i šta. Ali da budemo realni, pitanje je kako bi se ovaj meč završio i kako bismo prošli da Letonija po suvom igračkom kvalitetu nije 2, a možda i 3 nivoa ispod Srbije.

Šta dalje

Sve u svemu, mnogo toga mora da se promeni u našoj reprezentaciji. Veljka Paunovića čeka naporan i veliki posao, ali nije da neće imati vremena. Klasične takmičarske utakmice nećemo igrati do 2027. jer tada kreću kvalifikacije za EURO 2028.

U međuvremenu ćemo biti verovatno sparing partner nekim od učesnika Mundijala sledećeg leta, a onda još jedna tura u A diviziji Lige nacija. Biće dovoljno vremena da Paunović izvrši bar delimičnu smenu generacija, iskristališe sistem i osnove igre, napravi kičmu tima…

Da pomenemo još da su dve reprezentacije koje su završile ispred Srbije u grupi igrale u Tiranu, gde je Engleska slavila 2:0. “Gordi Albion” ide na Mundijal bez primljenog gola (22-0), dok Albanci idu u baraž.