“Vardi nikad neću vratiti 50 evra što mi je pozajmio”: Jokić razjasnio statuse o Partizanu na Fejsbuku

Kao retko kada se Nikola Jokić otvorio za javnost i ispričao neke nepoznate detalje i zanimljivosti iz svog života, pre svega iz detinjstva i odrastanja.

Zna se koliko ne voli da govori za srpske medije, jednom ili dva puta godišnje pristane na neki intervju i to uglavnom tokom sezone. I ovog puta je bilo tako sa Edinom Avdićem u podkastu “X&O’s Chat”.

Priča o braći

Odlučio je zato da otkrije neke stvari, razjasni neke događaje koji su svakako intrigirali javnost.

– Prvi sport koji sam igrao je košarka, braća moja su igrala košarku, tu sam i zavoleo. Na vratima smo imali koš, tu je počelo, kada sam bio mali igrao sam protiv njih dvojice. Naljutim se na njih jer me tuku, ja počnem da plačem… Uglavnom igram ja protiv njih dvojice, oni se naljute jer ja plačem jer me guraju na vrata, padnem, pa mama dođe, ostavite Nikolu, ja u suzama… Tako je bilo samo da bih se igrao sa njima. Ja se sećam, moj brat Strahinja je igrao za Spartak kada sam bio mali, provodio sam pet, šest dana kod njega, išao sam sa njim na trening, uvek su me vukli sa sobom. Uvek kada su dolazili i kad su izlazili u grad, išli na basket, uvek su me vukli sa sobom. Imao sam stvarno jedno lepo detinjstvo, učinili su ga punog uspomena i doživljaja. Neki nisu za priču, neki nisu – kroz osmeh je pričao Jokić.

Na kraju je, kako kaže, od obojice braće izvukao ono najbolje.

– Nemanja bi bio odličan za 3×3, misli da je bolji šuter od mene i dan danas. Strahinja je bio igrač kojeg bi svaki trener poželeo, radnik, požrtvovan, borben, da se usidri dole, ali kada treba da ga da – muka. Ni levom ni desnom, tu je uvek, ali nikako da ga ubaci. Ja sam izvukao i od jednog i od drugog najbolje, talentovan sam na Nemanju, a fizikalije i zalaganje na Strahinju povukao.

“O dolasku u Megu”

Pričao je o dolasku u Megu, prvim treninzima, ali i koliko je učio od tada iskusnijih i već afirmisanih igrača, pre svega na njegovoj poziciji.

– To se dešava i dan danas. To je dobra stvar i to te spusti na zemlji i drži te tamo gde treba, ne da se uzdigneš. Da li sam bio svestan sebe? Košarkaški dok sam bio u Megi nisam, možda mi se sve brzo izdešavalo u karijeri. Sombor, Novi sad šest meseci, Beograd šest meseci, draft, ulazak u prvi tim… I kada sam došao na red nisam igrao, dobijem minute, pa startujem. Nekako sve blago uzlaznom putanjom gde sve ide redom. Možda je i dobro što nisam stigao da shvatim gde sam i šta sam. U Megi sam shvatio da mogu da igram košarku, nisam znao na kom nivou, kada sam bio MVP sam shvatio da mogu da živim od toga, nisam znao samo na kom nivou to može da mi bude posao. Sa 18 godina sam mogao da se nosim sa iskusnim igračima, velikog kvaliteta, Partizan, Zvezda, Bajern Minhen, imali smo i takve utakmice, sa velikim imenima, evroligaški igrači. Shvatio sam tada da to može da mi bude posao.

“Vardi već 13 godina dugujem 50 evra”

Otkrio je i zanimljivost da i dan-danas duguje bivšem saigraču Ratku Vardi novac koji je pozajmio za put od Beograda do Sombora.

– Sjajne uzore sam imao uzore, igrače koji su došli tada, Bobi, Veličković, Varda, Kešelj, Musli, imao sam igrače da učim od njih. Vardi sam još dužan 50 evra, dao mi je pare jer nisam imao da odem kući, bilo je to pre 13 godina. Nisam mu vratio i neću mi ni vratiti. Sjajna stvar za mladog igrača je da ima nekoga da mu pokaže kako treba, da li je to i sad tako, u NBA ligi sada fali veterana.

“Nisam navijao za Partizan 2010.”

Dotakao se i Novice Veličkovića i kroz priču o njemu najzad široj javnosti otkrio priču o onim njegovim čuvenim statusima o Partizanu na Fejbsuku kada je imao tek 14-15 godina.

– Novicu sam obožavao, pisao sam na fejsbuku da pobedi Partizan, nisam navijao za njih niti navijam ni za koga, to je bilo za njega. To nedostaje sada mladim igračima, mentori. Ja sam po prirodi bio takav, da vidim, mogu da ponovim odmah to, tako je Dejan Milojević mene učio.