Dragutin Topić pukao pred kamerama: “Ovo nije normalno! Trener mora da bude džukela, a ja sam njen otac…”

Bronza kao zlato – tako izgleda medalja koju je naša Angelina Topić donela iz Tokija! I to tačno 34 godine nakon što je njen otac, legendarni skakač uvis Dragutin Topić, debitovao na svetskoj sceni baš u japanskoj prestonici.

Ali, dok je Angelina slavila na podijumu, njen otac nije uspevao da sakrije suze i lom iznutra. Otac i trener u isto vreme – paklen teret koji retko ko može da izdrži.

SOCCERBET KVOTE: SVE KVOTE DANA

– Nikada mi nije bilo teže u životu. Ona ovo čeka još od prošlogodišnjeg Pariza, gde je trebalo da bude treća, pa je povreda sve srušila. Posle toga je potonula totalno, borila se svakog dana da ponovo pronađe sebe. Trajalo je 370 dana, sada je našla sebe – rekao je Dragutin kroz drhtav glas za Sport Klub.

“Trener mora da bude džukela i da kaže ono što otac nikad ne bi”

A onda je usledila ispovest kakvu sport retko čuje:

– Toliko je teško rukovoditi ovim… Moraš da budeš trener, a trener mora da bude džukela i da kaže ono što otac nikad ne bi. Ja bih voleo da postoji trener u okolini koji može da preuzme, jer je nenormalno da radiš s nekim koga voliš više od sebe. Došao sam do kraja, do vrha. Ja bih voleo da sedim na tribini i pijem pivo, a da neko drugi vodi. Za moju porodicu i nju uradio sam sve, sad može dalje sama. Ako želi, tata je uvek tu – otvorio je dušu Topić.

I dok je medalja već u džepu, ostao je žal za onim što je moglo da bude.

– Jako sam srećan zbog bronze, ali znam da je bila spremna za 2,03. Kiša je pala i sve nam raspršila. Je*i ga, tako je kako je… – dodao je bivši šampion.

Angelina je u Tokiju zakucala svoje ime u istoriju, ali emotivna ispovest njenog oca jasno pokazuje koliko znoja, bola i ljubavi stoji iza bronzanog sjaja.