Srpska atletičarka Angelina Topić ostvarila je veliki uspeh ranije ove sedmice kada je preskočila dva metra na takmičenju u skoku uvis na mitingu u Banjskoj Bistrici. Time je 20-godišnjakinja ostvarila važan cilj u svojoj karijeri, a pohvalne reči za nju imala je i slavna Blanka Vlašić.
Dvostruka svetska šampionka, kao i srebrna na Olimpijskim igrama u Pekingu i bronzana u Rio de Žaneiru bila je puna reči hvale za Angelinu Topić, ali je za nju imala i jedan savet.
– Baš pre ovog poziva nazvala sam svog bivšeg trenera Bojana i pitala ga koje sam godine skočila dva metra, nisam bila sigurna da li je bilo 2002. ili 2003. Setili smo se da je bilo 2003. Da, imala sam 20 godina – rekla je Blanka na početku razgovora za “Sportklub”.
Angelina potiče iz sportske porodice, njene predispozicije su jasne, a i Vlašićeva kaže da to sve pomaže.
– Odrastanje u sportskoj porodici definitivno olakšava stvari. Angelina ima svog tatu, ja sam imala svog, koji su od početka znali kako da nas usmere i pravilno poslože stvari. Dete je kao sunđer, treba iskoristiti period kada sve uči sa lakoćom. Mnogo je lakše stvoriti navike od početka nego kasnije razbijati loše obrasce – rekla je ona.
Vlašić: Angelina, zbog jedne stvari najviše žalim
Iskusna Blanka imala je i nekoliko saveta za našu Angelinu.
– Karijera se ne meri jednom pobedom, već kontinuitetom vrhunskih rezultata godinama. U atletici moraš desetak godina biti u svetskom vrhu da bi mogao da živiš od toga. Za taj kontinuitet, ako imaš kvalitetan tim iza sebe, najvažnije je sačuvati se od povreda.
A, kako zapravo izgleda preskočiti dva metra?
– Kada sam bila mlađa, cilj su bila ta dva metra. Tata je govorio: ‘Kad preskočiš dva metra, ulaziš u sportsku besmrtnost’. Skakačice su se uvek delile na one koje su uspele da preskoče dva metra i one koje nisu. To je pre svega psihološka barijera. Ali dva metra za Angelinu u ovom trenutku nisu samo dva centimetra više od ličnog rekorda. Da bi preskočila dva metra, ona je morala, kako je govorio moj tata, da celu svoju piramidu podigne iz temelja, a ne samo da se popne na prste i preskoči. Za svaki centimetar mora da napreduje ceo sistem – sportista u celini. Kada me pitate koliko je teško skočiti dva metra, nije teško kada si spreman. Ali doći do toga da možeš da skočiš dva metra je celoživotni proces – rekla je Vlašićeva.
Hrvatica zbog toga ima posebnu poruku za talentovanu Srpkinju. Poručila joj je koje njene greške da ne ponavlja.
– Zapravo najviše žalim što tada svest o održavanju tela posle svakog treninga nije bila na tom nivou. Što nisam ranije ozbiljno radila na prevenciji povreda, sa 16, 17 ili 18 godina. Kada nešto počne da boli, često je kasno. Ja sam već na vrhuncu karijere već osećala tegobe koje su bile uvod u ono što će kasnije doći. A to je da budem onemogućena da skačem na nivou na kojem sam želela. Tako da je po mom mišljenju najvažnije ostati zdrav – poručila je Blanka Vlašić.
