Srbija šokantno izgubila od Albanije u Leskovcu! Svetsko prvenstvo još samo u teoriji

Srbija je imala dve šanse i nije dala gol, Albanija je imala jednu i postigla je gol. Zato će sledećeg leta u vreme odigravanja Svetskog prvenstva srpski fudbaleri biti na odmoru, dok će Albanci najverovatnije imati priliku kroz baraž da se izbore za da budu deo svetske smotre najboljih selekcija.

Srbija je izgubila od Albanije u Leskovcu 1:0 golom Reja Manaja u poslednjim sekundama nadoknade prvog poluvremena i time stigla do verovatno presudne prednosti na tabeli u borbi za drugo mesto u grupi.

Ruku na srce, matematički i teorijski ništa nije gotovo, ali realno je da je “Orlovima” potrebno čudo da naprave da bi na kraju izborili poziciju koja vodi u baraž.

Pre mesec dana je doživljen debakl protiv Engleske usred Beograda, a sada je novi šamar stigao do albanske reprezentacije. Zato se i sa tribina “Dubočice” u finišu meča čulo isto što se u septembru čulo na “Rajku Mitiću” – Piksi, odlazi!

Potrošio je Dragan Stojković sve kredite, a potrošio je i sreću koja ga je, budimo pošteni, pratila još od onog Mitrovićevog gola u Lisabonu u kvalifikacijama za prošlo Svetsko prvenstvo. Poslednji put ga je poslužila u septembru u Rigi kad su Letonci pogodili stativu u nadoknadi vremena.

Večeras je ona stigla na naplatu u nadoknadi prvog poluvremena. Jedan bespotreban faul, daleko od gola, bliže sredini terena, kraj aut-linije i u situaciji koja je bezazlena, ispostavio se kao ključan. Lopta ubačena u šesnaesterac, prilično mlaka reakcija srpskih igrača koju je kaznio Rej Manaj.

Igra Srbije nije bila nikakva, problematična, bezidejna, na momente mučna. I takva je pod selektorom Stojkovićem odavno, ne samo u ovim kvalifikacijama. Teško stvaramo šanse, još teže dajemo golove, što kaže i statistika. Gol-razlika Srbije je u kvalifikacijama 4:6, od čega smo dali 3 gola Andori?!

Srpski tim je u prvom poluvremenu stvorio jednu šansu, koju nije iskoristio Vlahović. On sam je sebi stvorio šansu i u drugom poluvremenu i šutirao preko gola. I to je sve. Eventualno možemo da pomenemo i šut Pavlovića u drugom poluvremenu.

Naša reprezentacija je zapravo imala neki nalet samo u prvih desetak minuta. Ovo jurenje zaostatka u poslednjih pola sata ne možemo podvesti pod nalet i pravi pritisak pod koji bi trebalo staviti protivnika.

Na drugoj strani, Albanci su od prve do poslednje sekunde bili staloženi, mirni, sa jasnim planom i idejom. Silvinjo je pročitao Piksijevu taktiku. Jeste selektor najavljivao da je vreme da Samardžić i Kostić budu ti koji će povući. Moglo je to da se vidi na terenu, ali ideja je jedno, a sprovođenje iste potpuno drugo.

O neupotrebljivim i očajnim centaršutevima, čak i prilikom prekida, srpskih fudbalera, mogle bi da se pišu doktorske disertacije. Večeras nije bilo nijednog iole valjanog, a nije da se nije pokušavalo.

Jedina svetla tačka iz ovog meča, ako se može izvući, jeste debitant Aleksandar Stanković, koji je bio najzapaženija figura u obe ekipe, do momenta dok nije izašao sa terena.

Sve u svemu, kako se igralo, ne samo večeras, već tokom celih kvalifikacija, a zapravo još od početka kvalifikacija za prošli EURO, ovakav ishod je očekivan i sa sportske strane pravičan.