Delegacija FK Partizan odala je počast nekadašnjem fudbaleru Andriji Delibašiću, koji je preminuo u 44. godini, posetom njegovom grobu u Nikšiću. Dan nakon završetka “trijagonala” u Nikšiću održanog u Delibašićevu čast, trener Srđan Blagojević predvodio je delegaciju crno-belih.
Venac na grob nekadašnjeg golgetera Sutjeske i Partizana položili su Saša Zdjelar i Andrej Kostić. Nakon toga, prisutnima se obratio Andrijin otac Slavko, čiji je govor izazvao snažne emocije.
– Život se sastoji iz različitih priča, neke obiluju radosti i srećom, neke su pune tuge i bola. Mojoj porodici najveću sreću, a njegov odlazak najveću bol. Svakim danom je bol sve veći, ali ponos je veći i juče i danas. Ponosni smo što je bio naš i vaš i što je ostavio autentičan trag u vremenu. Za mene je on beleg i patnja i krst i utvrda. Nesrušena tvrđava i potvrda da je bio veći od vremena u kom je živeo. Andro, nisi otišao, ti si u svima nama zapravo previše ostao. Čovek može da bude ovo ili ono, živeti tamo ili ovamo, raditi koješta, ali nema vrednijih stvari nego biti čovek. Andrija je bio naš sin, brat, otac, suprug, prijatelj, fudbaler i trener, ali pre svega bio je čovek – rekao je Slavko Delibašić.
U nastavku obraćanja, dok su okupljeni jedva zadržavali suze, istakao je vrednosti koje su obeležile život njegovog sina.
– Porodica zna koliko je dobrote i duha nosio u sebi. Ponosni smo što je toliko ljudi osetilo to srce i čulo njegovu lepu i umirujuću reč. Najlepša lekcija koju sam te naučio je da smo na ovom svetu svi jednaki i da svima treba dati priliku i pažnju. Nemoguće je za kratko vreme istaći sve što je Andrija uradio u svom bogatom fudbalskom životu, neću vas time opterećivati, jer svi ovde to znamo. Njegovo ime će u istoriji ovih klubova, učesnika turnira, biti ispisano velikim slovima, kao i u svim klubovima i reprezentacijama. Svi za njim žale, bio je dostojanstven i veličanstven, dobronameran i plemenit. Nekada pomislim da je upravo ta plemenitost ubrzala njegov odlazak sa ovog sveta – zaključio je Slavko Delibašić.
Fudbal 
